TheGodoth

Mnoge delove svog zivota pripisujemo sudbini. Necemu sto nam se samo namestilo, nacrtalo i cekalo nas. Ali ako je tako, zasto su nam onda dati volja i razum?  Na sudbinu se pozivamo u onim momentima kada nemamo kontrolu nad našim životima...No ne zelim sve reci da posvetim jos jednom u nizu raznoraznih praznoverja. Zivot je ono sto covek od njega cini. Bio i bice. Jedinstven je i neponovljiv, na zalost nas mnogih. Kratak kada je mirisljav, dug kada zbog  spleta losih okolnosti pozelimo i sami da ga prekratimo. Stradanje i greh se upotpunjuju. Upotpunjuju se i odrzavaju dela koja cinimo i situacije koje se nama dogadjaju. Kao sto svako zasto ima svoje zato. Ravnoteza koja vlada u svim nasim odnosima je formula koja odredjuje odnos izmedju radosti i bola u nasim zivotima. Ako osoba konstantno cini lose sebi i svojoj okolini, smatram da ce mu zivot upravo to i vratiti, upravo  to sto je dao da bi dobio.  Ceo zivot je jedno uzimanje i davanje. Trebamo li ciniti dobra dela i kakava je korist od toga? Sta smatramo dobrim delom? Davati mozemo razne stvari na razlicite nacine. Najcesce ono sto je najpotrebnije a najlakse dati je osmeh,lepa rec,bezuslovna podrska i ljubav. Ako je to najlaksi nacin davanja, izvrsavanja dobrih dela, zasto tako mali broj ljudi to i radi? Rade to ne iz koristoljublja, vec jedinstvenog osecaja koji nas ispuni kada nekom beznacajnim delom pomognemo. Ciniti dobra dela je lepo ako je uistinu iskreno. Zivot ce nam dati upravo ono sto cemo mu pruziti...