TheGodoth

Spavala sam svega par casova. Kada se sumira, dodje na 5. 

Za divno cudo, ne osecam se iscrpljeno, sto je slucaj u danima bez preteranih aktivnosti. Ili bolje receno, bez aktivnosti uopste.

Jutro mirno. Dnevna svetlost obasjava mi misli, bistri ih i predlaze im vedrinu.

Prihvatam predlog. Malo promene u ovoj nedelji, cisto da je pamtim po necemu. Jos jedna sitnica koja unosi radost u mene.

Obozavam tisinu i mir. Donose spokoj. A kako sam i previse hedonisticki nastrojena prema zivotu, spokoj je nesto bez cega taj isti ne bi mogao da bistvuje. 

Mozda bi i bilo bolje tako. Verovatno bi.

 Tada bi par njih sjahalo s moje psihe i bili bi zadovoljni MOJIM nacinom zivota.

Ne bi BRINULI za mene u tamo nekoj daljoj buducnosti i egzistiranju u istoj.

Sta jos ne bi? A da, ne bi komicno prikazivali  moje materinstvo i JAD mojih buducih potomaka, kao mene, njihove flegmaticne "keve".

Takodje ne bi pravili parodican scenario u kome moj "sudjeni" bezi glavom bez obzira kada konacno shvati da bi pored mene mogao odapnuti a da ja tako nesto primetim tek kada bi komsije naisle i oddramile umesto mene.

Koja bolest. E sad ko je tu vise paralizovan u glavu,oni ili ja (po njihovom ja naravno) po mome, prihvatam  tu udarenost ali u sebi, ako oni pitaju ja nemam takvih nedostataka, ali i ako ih imam, geni moji su posledica njihovih. 

Vesto manipulisem pricom. Moji su pa ne smatram to nekim grehom, umeju da legnu na zivot i pometu me nekim svojim teorijama do te mere da se nekad priupitam sta ja trazim u zivotu uopste, tako da su sami krivi sto me primoravaju na ulogu manipulatora. Mada, to je najvise najgore po mene. I  tako... 

 POENTA?

Nemam pojma koja je poenta u ovom tekstu, ali ja se osecam sad za medalju - VRH (zargonski receno).