TheGodoth

Prolaznici u prolazu.

Provodim vreme gledajuci ih kako razmisljaju, uzurbanih koraka, povredjenih tela, koraci im lako otkrivaju proslost.

Bez obzira sto ja podazriva, u zasedi, postajem svesna njihove igre, od njihovih lica kao maski mi se gadi.

Sta drugo uciniti, nego prevariti se, to dobro pase uz ovo doba.

Prodje, proci ce, poslednji ce ostati.

Deca samo na zabavu misle, njihova slika se odslikava u kapacitetu da uzmu svet zdravo za gotovo, bez potrebe da posegnu za uredjenim sistemom misli u svojoj glavi.

Vreme me iznenadjuje, cini mi se da ubrzava.

Brojke mojih godina vode me ka mesecu za kojim zudim.

Svaki mesec je u zalogu, u  razlicitim ciklusima, iz jednog stanja u drugo.

Zanimljivo kako me virovi vode kroz vreme. Neumoljivo se kolebam.

S' vremenom stremim ravnotezi i svaki put kad procenim ljude dobijem novi svet, sta bih trebala promeniti kod sebe da bih napokon postala slobodna?

Glasovi se oslobadjaju, izlazu u vitrinama sveta u pokretu, tela koja plesu harmonicno,klize,tresu se, mesaju i privlace se neodoljivo.

S' vremenom stremim da se izrazim.

Svako osecanje daje mi zelju da iskazem nedoreceno, nadajuci se da ce pravda biti ucinjena u nasim tuznim, uspavanim zivotima.