TheGodoth

Na greskama se uci-rekao je neko. Neko na svojim i diplomira. Sta je najbolje ako uzmemo u obzir da je zivot kratak da bi gresili i ucili pa ponovo gresili i ponovo ucili i tako u nedogled. Realno gledano,najbolje naucis iz sopstvenog iskustva,ali je najpametnije uciti na primerima,na tudjim greskama,paziti da sto manje gresimo(ali opet ni to nije sloboda zivljenja,opet si rob necemu,recimo stalnoj obazrivosti uz koju ide doza straha i nesigurnosti,kao kada si u sred dzungle na meti svakoj zverki bez obzira sto se okreces za sobom ne bi li spazio neku na vreme). Naravno,nemoguce je biti nepogresiv. Ljudi smo,ne bogovi. Ono sto je vrlo bitno,jeste uciti na ispravnim postupcima. Teoretski sve je lako iznosivo,ali za praksu treba vise. U mom slucaju je to karakter. Razmisljam danas za sutra ali i ne radim po istom principu. Stavise,pri prakticnom delu tesim se onim sto danas mozes ostavi za sutra. Kao da ce se sve to samo od sebe zavrsiti. Moja najveca greska,koja kao uzrocnik vuce sve ostale,a one prouzrokuju sva nezadovoljstva. Sad se pitam zasto davati prostora nezadovoljstvima? Zasto kada je i previse onih,vise nametnutih. Barem ova druga ne moram nametati sebi. Jos jedna moja teorija koju cu nerado pobiti svojom istrajnoscu u neistrajnosti. Znam da se necu drzati shvacenog. S' toga je sledeci zakljucak: UM CARUJE,SNAGA DOBRO DODJE,UPORNOST ZAVRSAVA STVARI. A ja svesna svojih gresaka,nedovoljno junak da im se suprotstavim,zahvaljujuci istima i svojoj slabosti vecno cu cekati Godoa.